Борба против злоупотребе антибиотика

Револуционарним проналаском пеницилина 1928. године започело је златно доба откриц́а антибиотика, које је достигло врхунац средином 50-их година прошлог века. У наредних 100 година антибиотици су драстично променили модерну медицину и продужили просечан људски животни век.
Антибиотици су супстанце које убијају микроорганизме и спречавају њихово размножавање у живом организму. Почетком употребе антибиотика јавила се нада да ће многе болести које изазивају бактерије бити искорењене. Међутим, убрзо је установљено да су бактерије способне да развијају разлићите механизме одбране и постану отпорне-резистентне на дејство лека.
Дуго година је увођење нових антибиотика надмашивало развој резистенције бактерија. Међутим, темпо развоја резистенције на лекове последњих година допринео је све вец́ем броју здравствених проблема. Резистентне бактерије изазивају обољења на које поједини антибиотици не делују, што доводи до развоја теже болести, уз дуже лечење и опоравак, али и могући смртни ишод. Услед смањене ефикасности терапије, пацијент остаје дуже заразан и потенцијално шири резистентне микроорганизме на особе из свог окружења. Због све веће појаве отпорности бактерија на дејство антибиотика постоји страх да у бућности неке заразне болести неће моћи да се лече.
Нерационална примена антибиотика доприноси настанку резистенције са директним утицајем на здравље популације. Антибиотици немају никакво дејство на вирусе. Међутим ако се примене у лечењу вирусних инфекција, антибиотици нападју бактерије у телу које су корисне или бар не изазивају болест. Овакав погрешан третман може да доведе до настанка резистенције безопасних бактерија на антибиотике.
Удружење педијатара Србије укључило се у акцију Министарства здравља, започету новембра 2015. године, која има за циљ да се континуираним деловањем у стручној и општој јавности подигне свест о значају рационалне употребе антибиотика, као и о непроцењивим штетама до којих доводи њихова нерационална употреба. Јануара 2016. године, акредитован је курс под називом „Рационална употреба антибиотика у педијатрији“, намењен педијатрима и другим лекарима ангажованим у здравственој заштити деце и омладине. Потом је одржано неколико курсева које је току наредне 2 године похађало око 600 педијатара, а овај проблем ће бити једна од тема на 24. Семинару педијатријске Школе ове године.
У циљу борбе против растуће претње антимикробне резистенције, Министарство здравља Републике Србије 2018. године је издало „Национални водич добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика“. У овом документу наглашена је потреба да се избор правог антибиотика или комбинације антибиотика, режим дозирања, начин примене и трајање лечења одређује спрам клиничког и микробиолошког налаза. Ако не постоји повољни клинички ефекат након 2–3 дана од увођења антибиотика, препорука је да се промени. У овом процесу значајно је сповођење превентивних мера против инфекција (нпр. хигијена, вакцинација и др.), као и едукација пацијената и указивање на опасност од самолечења антибиотицима. Овим поступцима омогућује се постизање најбољег клиничког ишода у превенцији и лечењу инфекција, уз минималну токсичност за болесника, као и минимални ризик за настанак резистенције,